Priča o Lavu iz sela Elemir: OD ULICE I ZDRAVSTVENIH PROBLEMA – DO ČAROBNOG ŽIVOTA

Djole dog portalu javila se Aleksandra Grubor, predsednik udruženja Novosadske šapice, koja je poželela da sa nama podeli priču o psu Lavu. On je jedan od njena četiri psa, a njegova priča počela je pre 5 meseci, kada je spasen sa ulice iz sela Elemir kod Zrenjanina. Od tada do danas je preživeo puno toga, ali i uspeo da se izbori za čarobni život.

Aleksandra ga je viđala u Elemiru, uvek na istom mestu – na uglu ulice kod jedne prodavnice. Verovala je da je nečiji, pa da je izađe iz dvorišta i prošeta; što je uobičajeno u selu.

“Ćerka je ćešće odlazila na selo i uvek je išla da ga hrani i nosi mu vode. Bio je vidno srećan i veseo pas! Nedeljama ga je hranila. Onda smo videli da je objavljen u jednoj grupi, da je na ulici već dugo i da traži dom. Odlučili smo da ga sklonimo sa ulice”, priča nam Aleksandra.

Odlaskom kod veterinara ustanovljeno je da ima zastoj u crevima, jer su ga, nažalost, često hranili kostima. Dodatni problem je napravila činjenica da nije imao uvek vode na raspolaganju. Testiran je na sve bolesti i svi su testovi bili negativni.

Međutim, njegovo stanje je bilo sve lošije… Bio je letargičan, nije hteo da hoda, čak ni da se pomeri. Njihova agonija trajala je dve nedelje, ali uz adekvatnu stručnu pomoć i ljubav nove porodice (ako je ikad pre toga i osetio ljubav i imao porodicu…), pomogla mu je da se bori i želi da živi. Nevolja ne ide sama, pa je veterinar dijagnostifikovao i slepilo.

“Nama se ruši sve i tuga nas obuzima na samu pomisao da je slep, kao i da je verovatno zbog toga izbačen… Kako je uopšte opstao na ulici? Bili smo skrhani bolom. Naša ljubav prema njemu je postajala veća i sva pažnja usredsređena na njega!”, priča nam dalje Aleksandra Lavovu priču i upoznaje nas detaljnije sa ovim neustrašivim momkom.

Nisu odustali od njega!

Dobili su terapiju i preporučene preparate koje su uspeli da nabave i od tog trenutka kreće – promena na bolje! Lav postaje aktivan, raspoložen, veseo, a prostor u kom je boravio je osvojio i njegovo kretanje više nije bilo ograničeno.

Na levo oko je bolje video, dok je na desnom slepilo bilo 100%. Ali već je okruženje upoznao i naučio neometano da se kreće. Sam izlazi iz stana, ulazi u lift, u zgradu, vraća se, pronalazi posudu sa vodom i hranom, penje se na krevet… Njihovoj sreći nije bilo kraja!

Od tada Lav je svuda sa njima, jer je jedno predivno, zahvalno, nenametljivo i poslušno čupavo čudo koje izazivalo pažnju gde god se nađe.

„Mi volimo da putujemo i sva 4 naša psa idu sa nama. Lav je obišao mnoga mesta u našoj zemlji, a takođe je i letovao ove godine na Hrvatskom primorju i bio je oduševljen kupanjem u moru. Želim da svim usvojiteljima i vlasnicima pošaljem poruku da nikada ne treba odustati i da za sve postoji rešenje samo trebamo voleti i jako želeti!„, završava svoju priču Aleksandra.

A mi smo namerno preneli tu poruku ovako, u originalu, jer je pouka cele Lavove priče: ako volimo psa, volimo ga i u dobru i zlu, do kraja života! Jer on nas sigurno hoće, i to koliko!

All photos: Privatna arhiva.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.