Udruženje Prijatelji životinja iz Hrvatske: Šta se podrazumeva pod terminom – KONJIČKI “SPORT”?

Konjički sport već po samoj svojoj prirodi ne može zadovoljiti definiciju sporta. Da, svaki sport uključuje rekorde i pobede, ali ti rekordi i pobede postignuti su vlastitom krvlju i znojem, vlastitom boli i naporom. Konjički sport predstavlja parazitiranje na fizičkim sposobnostima drugog živog bića koje ne želi biti uključeno u takav sport, već ga na to prisiljavaju bol i udarci.

Konjički “sport”, grubo rečeno, čine discipline koje uključuju jahača i one koje ga ne uključuju, navodi Udruženje “Prijatelji životinja” iz Hrvatske. Pre ili kasnije, od gotovo svakog konja očekuje se da bude korišćen za jahanje. Posledice koje na telo i psihu konja ostavlja “sportska karijera” nisu ni male ni neznatne, ma koliko se ljudi u konjičkom “sportu” trudili ostaviti drugačiji utisak.

“Konji u konjičkom “sportu” trpe još pre no što dođu na svet. Kobila i pastuv ne biraju jedno drugo, niti žive u okruženju koje bi im omogućilo da se upoznaju. Oni su tek pogodan genetski materijal. Po dolasku na svet, ždrebe će sa svojom majkom provesti tek šest meseci, nakon čega ide u prodaju. Konji stvaraju čvrste i stabilne društvene veze i za njihovo psihičko i fizičko zdravlje te za proces socijalizacije, nužno je da su od prvog dana života okruženi pripadnicima svoje vrste”, pišu iz ovog Udruženja.

Oni navode da odrasle jedinke čuvaju i odgajaju ždrebad. Ždrebe “sportskog”konja, u šestom mesecu života, odvojeno od majke, izolovano u boksu ili na izdvojenom pašnjaku, kao mladi pastuv pokazivaće znakove poremećaja u ponašanju (veliki nemir u blizini konja, a osobito u blizini kobila, agresivnost) koji su toliko česti da su gotovo postali pravilo i zato su postupak kastracije učinili nuždom, ne radi kontrole populacije, već radi kontrole hormona koji utiču na ponašanje.

Život “sportskog” konja beskonačan je niz napornih i stresnih treninga, putovanja i takmičenja, koje ispunjavaju strah, bol i samoća. Vreme koje ne provodi u treningu (a to je oko 22 sata dnevno), osuđen je na život u malom i skučenom prostoru od 10-16 m2. Pašnjak je za ovu životinju sveden na povremenih sat vremena vani na travi, pri čemu ga u stopu prati njegov timaritelj.

Ukratko, navode Prijatelji životinja, konjički “sport” je samo još jedna industrija, pa kao i ostale grane industrije koja iskorišćava životinje, konje drži potrošnom robom od koje se potencijalno očekuje profit, po mogućnosti što pre, ili barem u nekom sledećem kolenu. I krug se tako zatvara.

Tekst je preuzet sa sajta Prijatelja životinja, u dogovoru sa njima.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.