Zajedno sa međunarodnim timom, naučnik iz Zekengerga Uve Fritz opisao je novu vrstu kornjače Mata mata na osnovu genetskih analiza, piše Phys. Do sada se pretpostavljalo da rod Mata mata sadrži samo jednu vrstu. Novi opis takođe zahteva ponovnu procenu statusa zaštite ovih vrsta koje se često prodaju u ilegalnoj trgovini životinjama.
Studija je nedavno objavljena u naučnom časopisu Molecular Phylogenetics and Evolution. Bila je skrivena u mulju pod vodom, duga do 53 centimetra i izgleda poput stena prekrivenih algama. Ali kada se plen približi, kornjača je usisa naglo otvorivši usta i proguta ga celog.
“Iako su ove kornjače nadaleko poznate zbog bizarnog izgleda i neobičnog ponašanja u ishrani, iznenađujuće je malo poznato o njihovoj promenljivosti i genetici“, objašnjava profesor dr. Uve Fritz. “Do sada smo pretpostavili da postoji samo jedna vrsta ovog oklopnog gmizavca u Južnoj Americi“.
Ali takve navodno raširene vrste, koje se ne smatraju ugroženima, mogu da budu pune iznenađenja – na osnovu genetskih analiza, često su podeljene na dve ili više nezavisnih vrsta. Nekoliko studija je ukazalo na to da pojedinačne kornjače različito izgledaju u reci Orinoko u poređenju sa slivom Amazone.
“Na osnovu ovog zapažanja odlučili smo da bliže pogledamo genetski sastav ovih životinja“, dodaje naučnik iz Drezdena. Korišćenje 75 uzoraka DNK, istraživači su uspeli da pokažu da, suprotno prethodnim pretpostavkama, postoje dve genetski i morfološki dobro diferencirane vrste kornjača Mata mata.
Novoopisana vrsta naseljava basene Orinoco i Rio Negro, dok je vrsta poznata vrsta ograničena isključivo na sliv Amazone. Prema studiji, dve vrste su se podelile tokom kasnog miocena, pre oko 13 miliona godina. Tokom ovog perioda, nekadašnji sliv Amazon-Orinoko počeo je da se odvaja u dva danas poznata rečna sliva.
Brojne vrste vodenih životinja su tako prostorno odvojene i počele su se genetski razilaziti. Opis nove vrste takođe zahteva ponovnu procenu statusa zaštite Mata mata. „Do danas se ova vrsta nije smatrala ugroženom, na osnovu široko rasprostranjene distribucije. Međutim, naši rezultati pokazuju da je zbog podele na dve vrste, populacija svake vrste manja nego što se ranije pretpostavljalo. Pored toga, svake godine hiljade ovih životinja bizarnog izgleda završe u ilegalnoj trgovini životinjama i vlasti ih zaplene. Moramo zaštititi ove fascinantne životinje pre nego što bude prekasno „, dodaje glavni autor studije, profesor Mario Vargas-Ramirez, koji sada radi na Nacionalnom univerzitetu Kolumbije u Bogoti.
All photos: Senckenberg Research Institute and Natural History Museum
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.
