Kućni ljubimci

Prvo pitanje: DA LI VLASNICI I NJIHOVI PSI LIČE JEDNI NA DRUGE? Drugo pitanje: ZAŠTO? Odgovaramo na oba!

Sadahiko Nakajima je psiholog i istraživač sa japanskog Univerziteta Kvansei Gakuin. On kaže da postoje dokazi koji podržavaju ne samo ideju o tome da ljudi i njihovi kućni ljubimci izgledaju slično, već i zašto je to tako. “Sve je u očima”, tvrdi on.

Eksperiment koji je Nakajima sproveo zatražio je od ispitanika da gledajući fotografije vlasnika, s jedne strane, i fotografije pasa, s druge (i to fotografije lica) – povežu jedne s drugim. Oni su zapravo trebali da pogode ko je vlasnik kog ljubimca. I znate šta? Bili su vrlo uspešni u tome – sa 80% tačnih podataka.

Ali pitanje zašto je to tako? Zbog pokušaja dobijanja odgovora, usledio je još jedan eksperiment. Nakajima je želeo da utvrdi može li se sličnost vlasnika i ljubimca pratiti po određenoj crti lica. U eksperimentu više od 500 ljudi.

Ideja je bila da „maskiraju“ fotografije. Na nekim fotografijama su tako oči vlasnika bile zatamnjene kao i oči pasa, zatim su na drugima zatamnjeni neki drugi delovi lica, što je učinjeno i sa fotografijama pasa. Takođe su im i pokazali fotografije na kojima se vide samo oči vlasnika i samo oči pasa. Učesnici su potom zamoljeni da odaberu parove vlasnika i pasa koji su fizički ličili jedan na drugog. Rezultati eksperimenta su bili fascinantni. Stopa tačnosti je opet bila 80%!

Naime, kada su samo usta vlasnika bila sakrivena, učesnici su tačno odgovorili sa 73%. Ali kad su oči ljudi ili pasa bile skrivljene, tačnost učesnika je pala na nivo slučajnih šansi – oko 50%. Kada su učesnicima prikazane samo oči psa i čoveka, njihova tačnost porasla je na 74%. Rezultati „jasno pokazuju da pojedinci donose odluke o sličnosti vlasnika pasa prvenstveno upoređujući karakteristike očne regije između pasa i vlasnika“, zaključio je Nakajima u svom radu.

Ali zašto i kako ličimo na naše pse i oni na nas?

“Ljudi biraju psa na osnovu takozvane sklonosti ka poznatom i to je potpuno nesvesna selekcija”, objasnio je Sadahiko Nakajima. Ne dešava se ono što ste možda pomislili – da vlasnici počinju vremenom da liče na psa ili pas vremenom počinje da liči na vlasnika. Ne. Već se prilikom biranja životinje ispoljava naša prikrivena skolonost da budemo u okruženja bića i predmeta koji su nalik na nas. Ili koji su nam na neki način “poznati”.

Tagovi

Povezane vesti i priče

Ne propustite

Back to top button
Close