SJAJNA VEST: Obezbeđena sredstva za nabavku satelitskog odašiljača za orla zmijara
11:14“Ovo je svečanost za ornitologiju Srbije”, naglašavaju iz Fondacija za zaštitu ptica grabljivica je uz podršku MTS-a – „Telekom Srbija“ a.d. obezbedila sredstva za nabavku satelitskog odašiljača za orla zmijara i u saradnji sa „Predelom izuzetnih odlika Vršačke planine“, volonteri Fondacije su postavili satelitski odašiljač na mladog orla zmijara.
“Satelitsko praćenje ugrožanih vrsta već 30 godina u svetu omogućava prikupljanje egzaktnih podataka u realnom vremenu o kretanju ptica i njihovim potrebama. Ovaj način praćenja omogućava izdvajanje faktora koji utiču na populaciju i njihovim kontrolisnjem možemo upravljati populacijama ugroženih vrsta. Na ovaj način možemo da im povećavamo šanse za preživljavanje, pa čak i oporavak populacija, kao što smo to uradili kod našeg beloglavog supa. Za neke vrste ne možemo pričati o populacijama, jer su preostala samo dva ili tri para, kao kod orla krstaša u Srbiji”, objašnjavaju na svojoj Facebook stranici Fonda za zaštitu ptica grabljivica.
Fondacija već jednu deceniju koristi tehniku satelitskog praćenja. Trenutno imamo 8 aktivnih praćenja beloglavih supova u Srbiji. I pored dugog staža Fondacije u radu sa satelitskom tehnologijom na praćenju beloglavog supa, ova metoda nije zaživela u Srbiji.
“Planiramo da na ovaj način markiramo i druge, prvenstveno najugroženije vrste, kako bismo ukazali na značaj korišćenja ove metode u konzervacionoj biologiji. Orao zmijar je selica, koja zimi odleće u podsaharsku Afriku. To će biti interesantno za praćenje i Fondacija se obavezuje da će svoje pratioce redovno obaveštavati o putovanju našeg orla zmijara. Pored doživlja koji ćemo imati preuzimanjem informacija u realnom vremenu o njegovom kretanju, ovo će omogućiti da saznamo neke pojedinosti iz života ove vrste koje ne možemo saznati na neki drugi način”, napisali su.
“Fondacija je planirala da postavi odašiljač i na orla kliktavca, ali nismo dobili dozvolu sa obrazloženjem da je to ugrožena vrsta. Državni činovnici se vode praksom iz prošlog veka da je bolje da ih ne diramo i da niko ništa ne zna o njima i oni će na taj način biti najbolje sačuvani. Ne dozvoljava se naučnicima i stručnjacima rad na zaštiti ugroženih vrsta, jer će ih oni svojim radom ugroziti dok, istovremeno investitori dobijaju dozvole za uništavanje prirode. Ovo mora da se promeni i omogući rad istraživačima da razvijaju konzervacionu biologiju i pokušaju da spasu ono što još može da se sačuva kod nas. Najveće štete u prirodi koje je čovek napravio uradio je upravo iz neznanja. Kako možemo da pomognemo vrsti koja nestaje ako ništa ne znamo o njoj i ništa ne preduzmemo, a bez naše pomoći one se sigurno neće oporaviti”, naglašavaju iz Fonda.
All photos: Fond za zaštitu ptica grabljivica
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.
