•  
  •  
  •  
  •  
  •  

Zašto neko ima potrebu da nanese bol i bude okrutan prema životinji? Normalni ljudi, to ne mogu da razumeju.  Na primer, da neko namerno baca otrovane kobasice komšijskom psu. Psiholozi objašnjavaju da bi motiv mogao biti osveta ili način da se šokira komšija u cilju zabave. Pored ovih, razlozi mogu biti versko ritualno žrtvovanje.

Takođe i „umetničko“ žrtvovanje npr. ubijanje životinja u filmovima poput kontroverznog „kanibal holokausta“. Ovi pojedinci imaju psihološke poremećaje, poput antisocijalnih ili psihopatskih poremećaja ličnosti i tako učestvuju u namernim delima zoosadizma. Međutim, kod njih se mogu identifikovati i seksualno parafilni poremećaji.

Photo: quora.com

 

Pre par godina, Paul Rodžers iz Gloucesterhira je proveo u zatvoru 16 nedelja. Priznao je da je ispekao svog kunića u mikrotalasnoj peći. A znate li šta je bilo obrazloženje? Bio je besan, zato što mu nisu propisali neki lek koji mu je bio potreban!

Uz to, jedno istraživanje je pokazalo da se u nekim okolnostima mučenje i zlostavljanje životinja koristi da se prisile, kontrolišu i zastraše žene ili da decu prisile da ćute o zlostavljanju u porodici. Nauka o profilisanju ponašanja počela da se pojavljuje 1970-ih. Jedno od najčešćih otkrića jedinice za profiliranje FBI-ja je da je zlostavljanje u detinjstvu uobičajeno ponašanje među serijskim ubicama, ali i silovateljima.

Dakle to su ljudi sa psihopatskim osobinama koje karakteriše impulsivnost, sebičnost i nedostatak kajanja.

Photo: PETA

 

Istorija je puna serijskih ubica čije su nasilne tendencije prvo bile usmerene na životinje. Albert DeSalvo “bostonski davitelj”, koji je ubio 13 žena, u mladosti je pucao strelicama u pse i mačke kroz kutije. Serijski ubica Jeffrei Dahmer udarao je palicama mačke, pse i žabe. Dennis Rader, koji je terorisao ljude u Kanzasu, u hronološkom izveštaju o svom detinjstvu napisao je da je jednom obesio psa i mačku. Tokom suđenja snajperisti Lee Boid Malvo, koji je ubio 10  ljudi, izneto je svedočenje da je sa 14 godina ubio veliki broj mačaka.

Photo: PETA

 

Istraživanje je pokazalo da su ovakva ponašanja često povezana sa roditeljskim zlostavljanjem, roditeljskom brutalnošću ili zanemarivanjem od strane roditelja. Zoosadistički postupci među muškim adolescentima mogu se povezati sa problemima puberteta i dokazivanjem muškosti.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, od 2006. do 2017. godine zbog ubijanja i zlostavljanja životinja, prijavljeno je ukupno 1788 punoletnih lica. Od tog broja javno tužilaštvo je optužilo samo 350 lica, a sud proglasio krivim 246 lica – od toga 239 muškaraca ali i 7 žena. ORKA je u periodu od 01.januara 2006. do 31.decembra 2018.godine, stručno obradila i analizirala 6500 slučajeva zlostavljanja i ubijanja životinja. Na osnovu podataka, utvrđeno je da je najčešće prisutno fizičko zlostavljanje životinja 52%, zatim zanemarivanje 32%, pojave hordašenja 2% i na kraju seksualno zlostavljanje 1%.

Dela surovosti prema životinjama nisu puki pokazatelji manjeg nedostatka ličnosti kod nasilnika, jer oni su simptomi dubokog mentalnog poremećaja. Istraživanja iz psihologije i kriminologije pokazuju da ljudi koji vrše dela okrutnosti prema životinjama ne staju tu, dakle mnogi od njih prelaze na ljude.

Ana Vuksanović Stojanović
Djole dog redakcija

  •  
  •  
  •  
  •  
  •