Starijem bolesnom psu zakazana eutanazija, ali JEDAN ČOVEK TO NIJE DOZVOLIO!
18:15Dok je ime prelepog nemačkog ovčara koji je predat azilu kada je imao 10 godina. Da stvar bude još gora, bio je bolestan. Dijagnostikovana mu je degenerativna mijelopatija i njegova porodica nije mogla da plati veterinarske račune, pa se odlučila na ovaj korak. Tu je njegova priča zapravo ispisivala kraj…
Budući da je bio poodmaklih godina i delikatne zdravstvene situacije, nepokretan i nemoćan, izgledalo je da za oporavak ovog psa bilo veoma malo šanse. Veterinari su, tako, predložili – eutanaziju. Nažalost, to i nije neočekivana odluka, s obzirom da mnogi bolesni i stariji psi u azilima završe tu svoj život.
Međutim – desilo se čudo!
Volonter koji je brinuo o njemu se zaljubio od njega i nije mogao da dozvoli da ga uspavaju! Zvao se Mekenzi i on je rešio da Doka odvede kući. Nije znao da li će uspeti da ga izleči, ali je znao da će da mu pruži puno ljubavi i omogući najsrećnije poslednje dane u životu.
Ipak, i posle posete drugim veterinarima, eutanazija je bila predlog. Mekenzi se pomirio sa tim i zakazao je dan kada će njegov voljeni Don biti uspavan. Nije želeo da mu produžuje agoniju, ako već nije bilo šanse za ozdravljenje… Odličio je da ga odvede u park kako bi se poslednji put mogao igrao sa drugim psima.
Ali opet se desilo čudo!
Pokušao je da mu pomogne peškirom kako bi mu pružio veću stabilnost prilikom igranja. Na iznenađenje svih, Dok je počeo da trči i kreće se kao da nema tako radikalan zdravstveni problem. Mekenzi je shvatio da još uvek postoji nada i otkazao je eutanaziju. Potražio je nove specijaliste!
“Kad pomislim da su ga se vlasnici odrekli i bili spremni da ga eutanaziraju bez pokušaja da mu pomognu, ne mogu da verujem. Kad pomislim da su toliki veterinari rekli da nema pomoći, opet ne mogu da verujem. Čim ima mrvice nade – boriš se za svog ljubimca! Pogledajte ga sada: on ima srce srećnog psa!”, rekao je Mekenzi.
Njegov ogroman trud se isplatio. Dok je mogao sve lakše i lakše da hoda. Peškir je možda delovao nebitno, ali je bio vrlo važan u oporavku, koji je i neke specijaliste ostavio bez teksta! Onda su dolazili trenuci kada mu je pomoć bila potrebna sve manje, dok se, na kraju, sam nije osamostalio i počeo da pravi korake. Prvo oprezno, a onda samouvereno.
Njegovo zdravstveno stanje je i dalje osetljivo, ali uz pomoć nekih specijalizovanih holtera koje je Mekenzi kupio, dobija sve više snage u bokovima. „On je pas koji je izabrao život! Veliki borac i ogromno srce“, rekao je Donov čovek, koji ga je spasio.
Dokova priča je istinska inspiracija koja nas podseća da treba da nastavimo da se borimo i nakon najgorih prognoza! Odustajanje nikad nije opcija. Glavu gore i samo napred!
All photos: llamada Mckenzie
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.
