Pre par nedelja u blizini gradskog azila u Šapcu, volonter je zatekao mešanca belog Šar peja vezanog za drvo, bez hrane i vode, sa amom oko grudi, ostavljenog, napuštenog kao što se bacaju stare nepotrebne stvari. Pretpostavljaju da ga je vlasnik ostavio pored azila da bi ga neko od zaposlenih preuzeo jer mu više nije potreban, jer možda više nema uslova, jer je pas možda star, možda bolestan? Jer je čoveku tako „lakše“.
Slika je simbolična.
Imao je strašnu tugu u očima, bol. Volonteri prihvatilišta osećali su da je imao svoj dom i da tu gde je sada, nikako ne pripada. Volonteri su ga šetali, mazili, pokušali da mu olakšaju patnju, jer živeo je u strašnim uslovima u malenom kavezu, bez mogućnosti da napravi i jedan korak, okružen psima koji cvile i laju do promuklosti, okružen nepoznatim ljudima, bez lica koje traži, kojem veruje, lice svog prijatelja koga čeka.
Nadali su se da će promeniti boks, da će mu biti malo lakše, a možda i da će mu naći dom. Sve do pre par dana. Samo su saznali od nadležnih da je mrtav. Umro je u najgorim uslovima, sam, napušten. Umro je od tuge ili bolesti, svejedno je, jer tuga je najteža bolest.
„Sruči se na nas volontere kao ljude sva težina ovog sveta kada u takvim uslovima ugine jedna dobra duša.“
Volonteri Prihvatilišta iz Šapca poručuju: “Prihvatilište nije mesto kako za život tako i za smrt. Kao i čovek, pas traži nekog svog kada je uplašen, kada mu je teško, kada pati ili kada umire. Posle godina vernosti to je najmanje što možete učiniti za njega, da ga držite za šapu kada je bolestan ili kada vas napušta. Nemojte ga ostaviti drugima, nemojte ga vezati i predati azilu, nemojte okretati glavu. Njihov život kratko traje i sve što žele je vaša ljubav, da delite i dobro i teško vreme. Zajedno ste, to se računa”.
Pre par nedelja u blizini gradskog Azila naš volonter je zatekao mešanca belog Šar peja vezanog za drvo, bez hrane i vode, sa amom oko grudi, ostavljenog, napuštenog kao što se bacaju stare nepotrebne stvari. Pretpostavljamo da ga je vlasnik ostavio pored Azila da bi ga neko od zaposlenih preuzeo jer mu više nije potreban, jer možda više nema uslova, jer je pas možda star, možda bolestan? Jer je čoveku tako lakše. A pas kojem ste do tada bili čitav svet, kako je njemu?Imao je strašnu tugu u očima. Osećali smo da je imao svoj dom i da ovde nikako ne pripada. Volonteri su ga šetali, mazili, pokušali da mu olakšaju patnju, jer živeo je u strašnim uslovima u malenom kavezu, bez mogućnosti da napravi i jedan korak, okružen psima koji cvile i laju do promuklosti, okružen nepoznatim ljudima, bez lica koje traži, kojem veruje, lice svog prijatelja koga čeka.Nadali smo se da će promeniti boks, da će mu biti malo lakše a možda i da ćemo mu naći dom.Sve do jutros. Samo smo saznali od nadležnih da je mrtav. Umro je u najgorim uslovima, sam, napušten.Umro je od tuge ili bolesti, svejedno je, jer tuga je najteža bolest.Sruči se na nas volontere kao ljude sva težina ovog sveta kada u takvim uslovima ugine jedna dobra duša😔🐾Prihvatilište nije mesto kako za život tako i za smrt. Kao i čovek, pas traži nekog svog kada je uplašen, kada mu je teško, kada pati ili kada umire. Posle godina vernosti to je najmanje što možete učiniti za njega, da ga držite za šapu kada je bolestan ili kada vas napušta. Nemojte ga ostaviti drugima, nemojte ga vezati i predati Azilu, nemojte okretati glavu. Njihov život kratko traje i sve što žele je vaša ljubav, da delite i dobro i teško vreme. Zajedno ste, to se računa.U jednom članku na Mondo portalu veterinar opisuje šta je najteže u njegovom poslu:Najteže to što 90% vlasnika ne želi da bude uz svoje ljubimce kada ih dovedu na uspavljivanje. Životinje ih tada uplašeno traže po sobi i to je ono što mi slama srce….vi ste njegov centar sveta, celog njegovog života. Možda je ljubimac bio samo deo vašeg života, ali vi ste za njega bili sve, njegova porodica.Ljudima je strašno teško da gledaju svog ljubimca kako umire. Ali molim vas, ne ostavljate ih same! Pas ne razume zašto ste ga ostavili bolesnog, uplašenog, starog, treba mu vaša uteha.Ono što većina ljudi ne zna je da, kada ostave ljubimca on u posljednjim trenucima života traži lice svog vlasnika!!! – kaže veterinar. Trči sada slobodno dušo draga, nećemo te zaboraviti💔😔
Posted by Prihvatilište za pse Šabac-VOLONTERI on Thursday, 29 April 2021
Molimo vas, ne napuštajte svoje ljubimce!
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.
22:07
