Klimatske vesti prošle godine nisu bile dobre. Utoliko ima više razloga za borbu sa novom snagom narednih godina. Klimatska kriza sa kojom smo danas suočeni jednostavno se prebrzo kreće da bismo je efikasno dokumentovali, a kamoli potpuno shvatili.
Brzo topljenje leda, isušivanje Amazonije, požari u Amazoniji, Africi, Indoneziji i Australiji. Kako živimo sa saznanjem da se svet urušava oko nas, usred dominantne kulture pretvaranja da je sve u redu?
Značajan argument onih koji razgovaraju o klimatskoj krizi veruju da ne bi smeli da dele saznanja sa javnošću, kako ne bi uplašili ljude. Činjenica je da posmatramo nelinearne promene koje su zasnovane na jednostavnom proporcionalnom odnosu između uzroka i posledice. Promene sa kojima smo sada suočeni su nagle, neočekivane i izazovne za predvideti.
Samo nedelju dana nakon što je The End of Ice objavljen, tim stručnjaka sa Univerziteta California-Irvine i Univerziteta Utrecht pokazao je da je tokom četiri decenije Antarktika je „ukupni masovni gubitak“ leda ubrzao šest puta brže nego što je to bio slučaj tokom 1980-ih.
Do jula naučnici su pokušavali da utvrde da li će topljenje lednika postati nepovratno. Grenland se već suočava sa „smrtnom presudom“. Druga studija upozorila je da će se, ukoliko se nastave sadašnji trendovi zagrevanja, Himalaji izgubiti većinu svojih glečera do 2100. godine.
Pokazalo se da je zima 2018. godine bila četvrta najtoplija ikada zabeležena, a samo toplije godine su bile 2015., 2016. i 2017. Ova godina je na putu da postane sledeća-četvrta najtoplija.
Globalna ponuda hrane već je pod ozbiljnom pretnjom od tekućeg i katastrofalnog gubitka biološke raznolikosti. „Širom sveta biblioteka života koja se razvijala tokom više milijardi godina – naša biološka raznolikost – uništava se, truje se, zagađuje, napada, fragmentira, pljačka, isušuje i sagoreva brzinom koja nije viđena u ljudskoj istoriji“, predsednik Irske Michael Higgins rekao je na konferenciji o biodiverzitetu u Dublinu.
Ekstremni vremenski obrasci podsticani klimatskim poremećajima takođe dodaju rizik od globalne krize za hranom. Brzo opadanje populacije insekata globalno dovodi do urušavanja prirode. U studijama upozoravaju da bi insekti mogli da nestanu u roku od jednog veka, a istraživači nas podsećaju da su insekti „neophodni za pravilno funkcionisanje svih ekosistema“.
Kišne šume u Amazoniji gorele su rekordnim tempom, sa 80% više požara u odnosu na isti period prethodne godine. Svetski fond za divlje životinje, procenjuje da je u poslednjih pet decenija izgubljeno 17% Amazonije.
Ljudi izbacuju ugljen dioksid u atmosferu brzinom 9 do 10 puta većom nego tokom globalnog zagrevanja pre 56 miliona godina, koji je zakiselio okeane i doveli su do izumiranja velikog broja morskih vrsta. Osećamo odlazak vrsta, bez obzira da li smo mi toga svesni ili ne. Polako se suočavamo sa veličinom onoga što je neizbežno: gubitak glečera, gubitak vrsta, gubitak kišnih šuma, gubitak obala, gubitak gradova, gubitak svega!
Dok ostavljamo najtopliju dekadu za sobom, neminovno se suočavamo sa početkom onog što će opet biti najtoplija decenija ikada. Možemo li pronaći načine da radimo zajedno, brinemo jedni o drugima, brinemo se za druge vrste koje su još uvek tu i radimo na zaštiti onoga što ostaje?
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.
