Vuk (Wolf) je životinja oko koje postoje brojne kontroverze. Od divljenja i poštovanja do mržnje, straha i ubijanja. Kod nekih naroda je božanstvo, dok je u drugim satanizovan. U srpskoj mitologiji vuk zauzima posebno mesto. Postoji veliki broj imena i prezimena sa korenom reči vuk, što govori o izuzetno velikom uticaju.
Karakteristike
Vuk ima vrlo gusto i lepršavo zimsko krzno, sa kratkom poddlakom i dugom, grubom zaštitnom dlakom. Boja krzna vuka određena je bojom zaštitne dlake. Osim belih vukova, svi ostali vukovi obično imaju dlake koje su smeđe, sive, crne i prugaste. Prosečna težina mužjaka je 40 kg, a ženki od 35,5 do 37,7 kg.
Ishrana
Vukovi se širom svog životnog prostora uglavnom hrane divljim kopitarima, ali nisu probirljivi. Manje životinje koje mogu dopuniti njihovu ishranu i oni uključuju glodare, zečeve i manje mesojede. Često jedu vodene ptice i njihova jaja. Kada je takva hrana nedovoljna, plen su im gušteri, zmije, žabe i veliki insekti.
Ugroženost u Srbiji
Svake godine u našoj zemlji se ubije od 100 do 150 vukova. Nadaleko su čuvene tradicionalne hajke na vuka. U Vojvodini je zaštićena životinja dok u ostatku Srbije nije. Podaci o njima su nepouzdani, neki izvori govore o povećanju populacije, dok drugi javljaju alarmantne podatke sa terena.
U svakom slučaju je veoma važno da spasimo vukove. Postoje predlozi o njegovom očuvanju u organizovanim akcijama kao što su monitoring i osnivanje hranilišta, čime bi se omogućila kontrola brojnosti.
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.
