UN: Bojazan od PORASTA EPIDEMIJA ako nastavimo da eksploatišemo divlje životinje

Zoonoze, skup zaraznih bolesti koje su zajedničke ljudima i nekim životinjama, a mogu prelaziti sa životinja na ljude i obrnuto, sve su češće i nastaviće da se šire ako se ne preduzmu akcije za zaštitu divljih životinja i okoline, upozorili su stručnjaci UN-a.

Tvrde da je do nastanka i širenja bolesti poput korona virusa došlo usled velike potražnje za životinjskim proteinima, neodrživih poljoprivrednih praksi i klimatskih promena. Od zoonotskih bolesti godišnje umre dva miliona ljudi.

Ebola, virus Zapadnog Nila i SARS takođe su zoonotske bolesti. Pojavile su se među životinjama i prešle na čoveka. Ali, taj skok na čovjeka nije automatski. Potaknut je, prema izvještaju UN i Međunarodnog instituta za stočarstvo, degradacijom zemljišta, eksploatacijom divljih životinja i resursa, kao i klimatskim promenama. Ova činjenica menja način interakcije životinja i ljudi, ocenjuje BBC.

Photo: Stephane Mahe

„U prošlom veku smo zabeležili najmanje šest velikih epidemija novih korona virusa„, rekla je Inger Andersen, podsekretar i izvršni direktor UN-ovog Programa za zaštitu okoline.

„U poslednje dve decenije i pre korona virusa, zoonotske bolesti prouzrokovale su ekonomsku štetu od 100 milijardi dolara.“

Istraživačica navodi je da „dva miliona ljudi u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom svake godine umre od zanemarenih endemskih zoonotskih bolesti – poput antraksa, tuberkuloze goveda i besnila. To su često zajednice sa složenim razvojnim problemima, koji zavise o stoci i u blizini su divljih životinja.“

Proizvodnja mesa povećana je za 260% u poslednjih 50 godina, rekla je Andersen. „Intenzivirali smo poljoprivredu, proširili infrastrukturu i eksploatirali resurse na štetu naših divljih prostora“, objasnila je.

„Brane, navodnjavanje i farme povezane su sa 25% zaraznih bolesti kod ljudi. Putovanja, transport i lanci snabdevanja hranom izbrisali su granice i udaljenosti. Klimatske promene su doprinele širenju patogena“.

Izveštaj nudi strategije vladama kako da spreče buduće epidemije, poput održivog upravljanja zemljištem, poboljšanja biološke raznolikosti i ulaganja u naučna istraživanja.

„Ako nastavimo sa eksploatacijom divljih životinja i uništavanjem naših ekosistema, tada možemo očekivati konstantno strujanje ovih bolesti, kako prelaze sa životinja na ljude u godinama koje su pred nama“, rekla je Andersen. „Da bismo sprečili buduće epidemije, treba više da razmišljamo o zaštiti naše okoline“.

Izvor: Slobodna Evropa

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.