Divlje životinjePreporukaTop priče

Veoma je važno da spasimo VUKOVE – a EVO I ZAŠTO

Vukovi su od davnih vremena etiketirani kao zli, krvoločni i ljuti predatori. Više od 200 stotina godina ljudi love, zarobljavaju i truju vukove zbog mnoštva iracionalnih motiva. Do danas se samo mali broj vukova može naći u Istočnoj Evropi, Kini i Severnoj Americi zahvaljujući naporima organizacijama koje su ih uvrstile na listu ugroženih vrsta.

Vukovi su jedan od najvećih srodnika porodice pasa. Imaju osobine i pasa i lavova. Poput pasa veoma su inteligentni, zaštitnički nastrojeni, razigrani i odani porodici. Kao i lavovi, oni su taktički lovci koji zajedno rade kako bi uhvatili svoj plen.

Interakcije u čoporu

Vukovi su prilagođeni za život u šumama, pašnjacima, planinama i smrznutim tundrama krajnjeg severa. Svaki član čopora ima svoje mesto. Neki vukovi su na višem, a neki na nižem stupnju unutar hijerarhije dominacije koja pomaže u sprečavanju borbe i održavanju jedinstva čopora.

Interakcije između članova čopora prenose prethodno iskustvo, regulišu ponašanje pojedinaca, jačaju strukturu čopora i omogućavaju hvatanje plena. ima sposobnost da odbaci svoje trenutne potrebe zarad dobrobiti čopora

Ljudi poput Džejmija i Džima Dučera, koji žive i rade sa vukovima, kažu da su oni u prirodi vrlo bliski ljudima. Vukovi su veoma osetljivi na emocije poput ljudi. Osećanja i emocije su subjektivni i skloni promenama, zato ih nije lako razumeti i opisati. Razigranost, tolerancija, slavlje, ljubomora, depresija, razdražljivost pa čak i bes, samo su neki od uporednih obrazaca ponašanja.

Kada se rodi beba vuk, majka ostaje sa mladuncem tokom prvih nekoliko nedelja i obično ne mora da lovi. Otac i ostali članovi čopora će doneti hranu i pružiti dodatnu zaštitu. Veštine rvanja, lova i kopanja vremenom postaju više orijentisane na lov. Nakon otprilike dve godine, vuk je dovoljno star da ostane u redovima porodice ili ode da pronađe partnera i oformi novi čopor.

Komunikacija u čoporu

Vukovi sami love kada love mali plen. Grupno, kada treba da savladaju veliku životinju. Kao i većina predatora, vukovi imaju čudesan osećaj sluha, vida i mirisa. Kad se vukovi okupe da se druže ili igraju, oni ispuštaju sve vrste zvukova.

Vokalna komunikacija uključuje snažno cviljenje i cviljenje koje koriste za izražavanje emocija. Lajanje i grmljanje koriste kao znak pretnje, izazova ili upozorenja. Zavijanje je najzapaženiji i najpoznatiji poziv vukova.

Suprotno uvreženom mišljenju, zavijanje nije učestalije tokom punog meseca. Zavijanje se može čuti na udaljenosti od 5 do 10 kilometara, stvarajući lažnu sliku da su vukovi u blizini. Iako su mnogi ljudi čuli kako zavijaju, malo ljudi se blisko susrelo sa vukovima. Prvo, malo je divljih vukova koje je moguće videti, a drugo, vukovi su radoznali putnici.

Djole dog preporučuje:

U današnjem svetu divlji vuk ne može preživeti bez državne podrške, ljudskog razumevanja i javnog obrazovanja kako bi razdvojio činjenice od fikcije posle vekova dezinformacija, a naravno i opstao. U tome prednjači Fondacija LeonardoDiCaprio, koja finansira spasavanje kritično ugroženog sivog vuka. A, divno je videti kako vukovi mogu da sklapaju prijateljstva sa drugim vrstama.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Back to top button
Close