ZAŠTIĆENE VRSTE BILJAKA U SRBIJI: Dugolisni kaćun, alpska pavit i kasna peronjika

Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti Republike Srbije određuju se divlje vrste biljaka i životinja kojima se kao prirodne retkosti od izuzetnog značaja, određuje I stepen zaštite. To znači da je njihov opstanak u prirodnim staništima ugrožen u takvom stepenu da pripadaju vrstama koje će bez posebnih mera ubrzo iščeznuti ili postoji opasnost od njihovog iščezavanja. Vreme je da upoznamo zaštićene vrste flore ili biljaka Srbije. U Srbiji živi 39% vaskularne flore Evrope.

Dugolisni kaćun
Drugi nazivi: Long-leaved Helleborine, Cephalanthera longifolia (L.) Fritsch

Ovo je višegodišnja zeljasta biljka, visine od 14-40cm, a može da poraste i do visine od 60cm. Stabljika i listovi su jednostavni, naizmenični, dugi 7-16cm, linearno-lancetasti. Nervatura im je izražena. Cvetovi su beli, dugi 10-15cm. Period cvetanja je u maju, junu, julu. Raste u termofilnim zajednicama, od nizija do planinskog vegetacionog pojasa.

Alpska pavit
Drugi naziv: Clematis alpina (L.) Miller

Ova biljka je višegodišnja i raste čak od 1-2m. Stabljika je puzeća, odrvavljena. Listovi su naspramni, na dugim drškama, troperi. Cvetovi su pojedinačni, u prelepim nijansama svetlo plave do ljubičaste. Period u kome cvetaju je od maja do jula meseca. Rastu u šumamam planinskog i visokoplaninskog pojasa. Kod nas je nastanjen na Rtnju i Staroj planini.

Kasna peronjika
Drugi naziv: Cyperus serotinus Rottb.

Radi se o višegodišnjoj biljci, koja raste do 100 cm. Stabljike su pojedinačne, a listovi su linearni. Klasići su izduženo lancestasti, dugi od 5-20mm. Cveta u period od avgusta do septembra. Raste na obalama bara i kanala, na plavnim mestima. Kod nas se može naći u okolini Loznice i u okolini Beograda uz Dunav.

Photo: luontoportti.com/wikipedia

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.