ZAŠTIĆENE VRSTE BILJAKA U SRBIJI: Širokolisna paprat, tamno-crvena kalužđarka i kalužđarka
18:14Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti Republike Srbije određuju se divlje vrste biljaka i životinja kojima se kao prirodne retkosti od izuzetnog značaja, određuje I stepen zaštite. To znači da je njihov opstanak u prirodnim staništima ugrožen u takvom stepenu da pripadaju vrstama koje će bez posebnih mera ubrzo iščeznuti ili postoji opasnost od njihovog iščezavanja. Vreme je da upoznamo zaštićene vrste flore ili biljaka Srbije. U Srbiji živi 39% vaskularne flore Evrope.
Širokolisna paprat
Drugi naziv lat. (Hoffm Dryopteris dilatata.) A. Gray.
Radi se o višegodišnjoj biljki, koja doseže visinu i preko 150cm. Iz krakkog rizoma izbijaju nežni listovi u tamno-zelenoj boji, koji su uokvireni žuto-zelenim žlezdastim trihomima. Lisna ploča je duguljasta ili po malo jajasta ili trouglasta. Vreme cvetanja paprati je u julu i avgustu mesecu. Najčešće se može videti u šumama smrče,na vlažnim i senovitim mestima.
Tamno-crvena kalužđarka
Drugi naziv lat. Epipactis atrorubens (Hoffm.) Schult.
Ovo je višegodišnja biljka, koja poraste i do visine od 1m. Stabljika je uspravna i kruta, a u predelu cvasti je u crvenoj boji i po malo dlakava, ali mekana. Listovi su jajasti i šiljati u crveno-ljubičastoj boji. Cvast je rastresita i dugačka. Cvetovi su sitni, uglavnom u purpurno-ljubičastoj boji, ali ponekad su i crveno-mrki. Ova vrsta biljke kalužđarke cveta u periodu juna i jula meseca. Stanište ove biljke su površine šumsko-stepske vegetacije i na otvorenim peščarama.
Kalužđarka
Drugi naziv lat. Epipactis helleborine (L.) Crantz helleborine ili eng. Broad-leaved Helleborine
Ovo je, takođe, višegodišnja biljka, koja raste u proseku od 60cm-90cm.Ima okruglaste listove čiji su krajevi šiljati i koji osnovom obuhvataju stabljiku. Cvast ima oblik klasa i ima mnogo cvetova. Cvetovi su u zelenoj ili bledo-crvenoj boji, a vrlo retko mogu se videti i u beloj boji. Period cvetanja kalužđerke je od juna do septembra. Ovu biljku uglanom srećemo u šumama, šikarama, livadama subalpijskog pojasa. U Srbiji staništa su im na zapadu, jugoistoku i jugu.
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.
