ZAŠTIĆENE VRSTE BILJAKA U SRBIJI: Testerica, barska paprat i ruzmarinolisna vrba

Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti Republike Srbije određuju se divlje vrste biljaka i životinja kojima se kao prirodne retkosti od izuzetnog značaja, određuje I stepen zaštite. To znači da je njihov opstanak u prirodnim staništima ugrožen u takvom stepenu da pripadaju vrstama koje će bez posebnih mera ubrzo iščeznuti ili postoji opasnost od njihovog iščezavanja. Vreme je da upoznamo zaštićene vrste flore ili biljaka Srbije. U Srbiji živi 39% vaskularne flore Evrope.

Testerica
Drugi naziv: Stratiotes aloides L., Water soldier

Višegodišnja biljka koja svojim izgledom podseča na aloju. Listovi su skupljeni u rozetu bez drške, koji leti,  u vreme cvetanja, vire iz vode, a kasnije se potapaju. Dugi su od 10 do 15, pa čak i do 50 cm, široki 3-4 cm, kruti, u obliku mača. Obod lista nazubljen, zupci su kukasti, šiljasti. Cveta od maja do septembra. Raste u uvalama zaštićenim od vetra, ili u proređenim tršćacima.

Barska paprat
Drugi naziv: Thelypteris palustris (All.) H. P. Fuchs

Višegodišnja biljka, slična aloji. Listovi su skupljeni u rozetu bez drške, koji leti u vreme cvetanja vire iz vode, a kasnije se potapaju. Dugi su (10) 15-40 (50) cm, široki 3-4 cm, kruti, u obliku mača. Obod lista nazubljen, zupci su kukasti, šiljasti. Cvetovi krupni, beli, vire iz vode. Vreme cvetanja je period od maja do avgusta, ponekad i do septembar.. Raste u uvalama zaštićenim od vetra i predelima bogatim trskom.

Ruzmarinolisna vrba
Drugi naziv: Salix rosmarinifolia L.

Nizak  polegli žbun raste do 2 m visine. Listovi lancetasti 2-5cm dugi su na naličju sivo-dlakavi. Raste na peskovitim i vlažnim mestima, močvarama i tresetištima, od ravničarskih do planinskih terena. Kod nas je ima na području Deliblatskog peska, poznatog i kao Deliblatska peščara i Kopaoniku.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.