ZAŠTIĆENE VRSTE ŽIVOTINJA U SRBIJI: Dunavska (ruska) jesetra
12:14Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti Republike Srbije određuju se divlje vrste biljaka i životinja kojima se kao prirodne retkosti od izuzetnog značaja, određuje I stepen zaštite. To znači da je njihov opstanak u prirodnim staništima ugrožen u takvom stepenu da pripadaju vrstama koje će bez posebnih mera ubrzo iščeznuti ili postoji opasnost od njihovog iščezavanja. Vreme je da upoznamo zaštićene vrste faune ili životinja Srbije, odnosno – ribe. U Srbiji živi 51% faune riba Evrope.
Drugi nazivi za Dunavsku (rusku) jesetru su Acipenser gueldenstaedti i Danubian sturgeon. Reč je o krajnje ugroženoj vrsti koja je nekada bila rasprostranjena u Dunavu. Negde oko 1974.godine je evidentirano oko 200.000 jedinki, ali brojnost današnje populacije se ne zna. Ipak, veruje se da je izuzetno niska. Hrani se mekušcima, rakovima i sitnom ribom. Njena dužina je 2m, a težina do 100kg.
Mresti se u slatkoj vodi, a pre mresta uzvodno prelazi veliku razdaljinu. Još uvek se mresti na pojedinim mestima u donjem toku Dunava. Naravno, jedni od glavnih razloga radikalno smanjene populacije ovih riba je krivolov i legalna trgovina, jer je jesetra izvor ekstra finog Osietra kavijara. Ona je, dakle – anadroma vrsta ribe, što znači da živi u slanim vodama, a razmnožava se u slatkim.
Projekat “Održiva zaštita jesetri donjeg toka Dunava koz sprečavanje krivolova i ilegalne trgovine“ koordiniše WWF Austrija, a sprovode WWF kancelarije u Austriji, Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji i Ukrajini, zajedno sa Upravom rezervata biosfere Delta Dunava u Rumuniji i Institutom za zoološka istraživanja u Nemačkoj. Projekat je počeo u oktobru 2016. godine i trajaće do kraja 2020. godine.
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.
