Univerzitet Chapman u Kaliforniji, organizuje program pod nazivom Furry Friends for Finals u okviru koga studenti mogu da se druže sa štencima nedelju dana pre ispita, što se pokazalo kao efikasno sredstvo za smanjenje stresa. Maženje i igranje sa psima, kako rezultati istraživanja pokazuju, povećava nivo hormona serotonina i dopamina, koji mogu pomoći u opšuštanju, ali i poboljšanju pamćenja i koncentracije. Dakle, prednosti vremena provedenog sa psima su višestruke i ima ih još.
Aktivnost
Vlasnici pasa više hodaju i duže su fizički aktivni. Mnoge studije, uključujući one koje su sprovodili Univerziteti u Misuriju i Virdžiniji, dokazali su da ljudi koji imaju pse promovišu fizičku aktivnost, te da su deca iz porodica gde je pas, daleko fizički aktivnija od drugih. Pas, dalje, motiviše decu da izlaze napolje i provode više vremena u prirodi, što dovodi do bolje kondicije, smanjuje rizike nastanka brojnih bolesti, sprečava gojaznost… A svi znamo koliko je danas teško odvojiti decu od igrica i televizora – međutim, psi imaju tu moć i to rade sa lakoćom!
Sprečavanje bolesti
Vlasnici pasa koji redovno šetaju svoje pse imaju za trećinu manji rizik pojave dijabetesa od onih koji nemaju psa. Ova statistika naglašava važnost održavanja nivoa fizičke aktivnosti i kontrole nivoa stresa. Psi sprečavaju autoimune bolesti i alergije kod dece. Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sinsinatiju, otkrili su da deca iz porodica sa istorijom alergija imaju manju verovatnoću da će razviti astmu ako odrastu sa kućnim ljubimcem. Takva deca su i u manjem riziku od autoimunih bolesti. Takođe, deca imaju viši nivo empatije i samopoštovanja od dece bez pasa kućnih ljubimaca.
Mentalno zdravlje i socijalni odnosi
Istraživači sa Univerziteta u Mičigenu, otkrili su da kada je pas prisutan u okruženju, ljudi rangiraju ostale u pogledu poverenja i intimnosti. Bliskost sa psom pomaže u poboljšanju ljudskih odnosa. Studije otkrivaju da i da pas povećava socijalnu interakciju. Evo kako: psi pomažu ljudima da se oslobode socijalne izolacije ili stidljivosti, kaže dr Nadin Kaslov, profesor psihijatrije i bihejvioralnih nauka na univerzitetu Emori u Atlanti.
Hronične bolesti
Istraživanja sugerišu da psi imaju blagotvorni efekat na smanjenje uznemirenosti i anksioznosti kod osoba sa demencijom i dece sa autizmom. Posete bolnici „terapijskog psa“ animiraju pacijente, pomažući im da postanu aktivniji i da brže reaguju; oni psima nude dobrodošlicu, te psi tako doprinose smanjenju bolova ili osećaja usamljenosti kod bolnički lečenih pacijenata. Ali, u svetu je sve češća praksa terapijski pasa unutar porodica sa nekim članom kome je, često, pas i jedino društvo.
Ljudima koji redovno maze pse treba 50% manje lekova protiv bolova kada se oporavljaju od operacije, kažu studije. Iz Nacionalnog instituta za zdravlje Amerike, objavili su i da su vlasnici pasa imali veću stopu preživljavanja nakon srčanog udara. Takođe, ljudi sa visokim krvnim pritiskom koji su udomili mačku ili psa imali su niža očitavanja krvnog pritiska u stresnim situacijama od ljudi bez kućnih ljubimaca.
Jednostavno je – uz pse smo zdraviji i dugovečniji!
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.
