Ždralovi žive širom sveta, osim u Južnoj Americi i na Antarktiku. U srednjoj i severnoj Evropi živi vrsta iz potporodice pravih ždralova. Od najranijih vremena, ždralovi su svojom pojavom, svadbenim plesom i veštinom letenja imali veliki uticaj na ljude i mitologiju, književnost i poeziju.
Ždralovi su velike, dugonoge i dugovrate ptice, lete ispruženog vrata. Odrasle ptice visoke su do 120 cm, pri čemu su ženke nešto manje. Raspon krila im je do 2,4 metra. Težina odraslog mužjaka je do 7 kg, a ženke do 6 kg.
Boja perja ždralova je svetla, srebrnkasto siva, koja je sve tamnija prema ekstremitetima. Glava i vrat su crni. S jedne strane, bele pruge počinju kod oka i dosežu sve do leđa, a s druge crveni, goli delovi kože na glavi i vratu.
Ždralovi se oglašavaju na razne načine: pilići ne glasnim ćurlikanjem, kad su uzbuđeni, javljaju se glasnim, zviždavim tonovima. Hrane se malim glodarima, ribama i vodozemcima, a u jesen prelaze na žitarice i bobice raznih vrsta.
U periodu koji prethodi parenju, ždralovi izvode vrlo glasan i komplikovan svadbeni ples, koji se često naziva „ždralov ples”. Na taj način pokazuju raspoloženje, obeležavaju teritoriju i komuniciraju. Plešući, i mužjaci i ženke skaču u vazduh raširenih krila i glasno trube. U paru se kreću ravno i u zavojima približavajući i udaljavajući se, poskakuju, hodaju ukočenih nogu ili savijajući „koljena”, kimaju glavama, klanjaju se, izvode piruete i dižu s tla i bacaju kljunovima u vazduh različiti materijal.
Ždralovi koji žive u toplim krajevima su stanarice, dok one vrste koje se gnezde u hladnijim područjima se sele.
Poslednji sigurni podaci o gnežđenju ždralova u Srbiji datiraju sa početka 20. veka (okolina Novog Sada i Mošorina u Vojvodini, kao i južno od Save i Dunava na Vlasinskom blatu), ali je moguće da je zbog slabe istraženosti gnežđenja bilo i kasnije, piše Glas Opova.
Međutim od sredine 20. veka sa sigurnoću možemo reći da ždral nije gnezdarica Srbije. Ipak, ova vrsta je krajem 20. i početkom 21. veka redovna i brojna prolaznica na seobi i zimovalica u Srbiji. Najvažnije okupljalište ždralova u Srbiji je jezero Slano Kopovo kod Novog Bečeja u Banatu, gde se svake godine u vreme seobe okuplja više hiljada ptica (i do 20.000), a pojedinih godina prezimljavaju u većem broju u severnim predelima Bačke i Banata (Ptice Srbije, kritički spisak vrsta, Novi Sad 2015).
Nekoliko migratornih stanica u našem kraju gde se tokom prolećne i jesenje migracije zadržavaju (odmaraju i hrane) u relativno većem broju (od nekoliko desetina do više stotina ptica) su Pečena slatina u Barandi, Rakitaš kod Opova, kao i njive između Barande, Sakula i Idvora.
Ždral je zaštićena vrsta i nalazi se na IUCN-ovoj Crvenoj listi ugroženih vrsta, ptica je od posebnog značaja za zaštitu u Evropi, a po našem zakonu zaštićen je prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva. To podrazumeva da se ne sme loviti, pucati u njega, kao ni uznemiravati na njihovim staništima tokom seoba.
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.
