U serijalu tekstova „životinjsko carstvo“, predstavljamo vam životinjske vrste o kojima se manje piše i govori. Znamo puno o 1.5 miliona vrsta životinja (od kojih je 1 milion insekata), ali na svetu postoji još nekoliko miliona vrsta (verovatno oko 8 miliona) o kojima još uvek ne znamo ništa.
Hobotnica (Octopus) je mekušac iz reda oktopoda, koji naseljava najrazličitije delove okeana. Najčešće živi na morskom dnu i većinu vremena provodi u rupama ili raspuklinama stena u plitkoj vodi. Nekad svojim krakovima prenosi kamenje i gradi neku vrstu utvrđenja na morskom dnu.
Karakteristike
Karakteristična je po osam pipaka po kojima je i dobila ime. Sa pipcima može da dostigne dužinu do 3 metra. Njeno vrećasto telo krije izrazito dobro razvijen mozak i nervni sistem, zbog čega se hobotnica smatra veoma inteligentnom morskom životinjom.
Hobotnica menja boju tela pomoću obojenih hromatofora, koji oslobađaju različitu količinu pigmenta crnog, crvenog, žutog, plavog i naradžastog, ali može da potamni ili posvetli čime postiže kamuflažu, uklapanje u okolinu ili imitira druge životinje.
Ponašanje
Prvi korak u odbrani od predatora je uklapanje u okolinu čime postaju nevidljive za neprijatelje. Ako ipak budu otkrivene, onda prelaze na drugi mehanizam odbrane. One imaju mastiljavu kesu iz koje izbacuju crno obojeni pigment melanin koji zamagljuje pogled predatoru. Osim pigmenta mastilo sadrži i materije koje blokiraju čula mirisa predatora.
Telo hobotnice je meko i elastično pa se može uvući u različite tunele i pećine i tako se sakrije. Ako ništa od ovoga ne pomogne, hobotnica može da odbaci pipak i tako se oslobodi napadača, a novi će ponovo izrasti. Takođe se brani ujedom i lučenjem otrovne pljuvačke koja parališe plen, ali može poslužiti i za odbranu.
Ishrana
Uglavnom u sumrak kreće u potragu za hranom. Njena omiljena hrana su rakovi i školjke. Njihovu ljušturu razbija svojim čeljustima sličnim kljunu. Kada želi da ulovi neki mnogo opasniji plen, kao što je na primer jastog, ispusti oblak mastila i tako smanji vidljivost, a zatim se približi jastogu sa zadnje strane kako ne bi mogao da upotrebi svoja klešta za odbranu.
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.
