U serijalu tekstova „životinjsko carstvo“, predstavljamo vam životinjske vrste o kojima se manje piše i govori. Znamo puno o 1.5 miliona vrsta životinja (od kojih je 1 milion insekata), ali na svetu postoji još nekoliko miliona vrsta (verovatno oko 8 miliona) o kojima još uvek ne znamo ništa.
Kakapo (Strigops Habroptilus) je jedina vrsta neletećih papagaja na svetu. Kakapo nastanjuje jedino šume Novog Zelanda i nema ga nigde više na svetu. Kao i mnoge druge životinjske vrste koje se nalaze na ostrvima Novog Zelanda, kakapo je bio od velikog značaja za lokalna plemena i tako se pojavljuje u mnogim lokalnim pričama i folkloru. Domoroci su ga lovili radi mesa, ali i perja koje su koristili za izradu odeće.
Karakteristike
Prosečan odrasli kakapo naraste do visine od oko 60 cm. Kakapo ima kratka krila i kako ne može da leti, uglavnom koristi krila za ravnotežu kada skače po drveću. Kao i ostale vrsta papagaja, kakapo ima velika stopala sa dva prsta okrenuta prema napred i dva nožna prsta okrenuta prema nazad. Ovo pomaže kakapu da se drži na granama drveća. Kakapo ima velike smeđe oči, a zbog velikih očiju često se naziva i sova papagaj. Oni su noćne ptice, hrane se semenkama, orašastim plodovima, voćem, bobicama i cvećem.
Razmnožavanje i životni vek
Tokom sezone parenja, mužjaci često privlače ženke koristeći glasne pozive i složene pokrete. Razmnožavaju se kasnije od većine ptica, s tim da mužjak dostiže zrelost oko 5. godine života, a ženka oko 10. godine života. Oni mogu da žive oko 90 godina. Međutim, nije retkost da kakapo dostigne starost od skoro 120 godina.
Ugrožena vrsta
Zbog činjenice da su ih lovili domoroci i zbog dovođenja grabežljivaca poput mačaka i štakora od strane evropskih doseljenika, populacija kakapoa je gotovo uništena na manje od 125 jedinki. Zbog toga se kakapo smatra jednom od najugroženijih životinjskih vrsta na planeti.
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.
